Видите из наслова о чему је реч. Суочени смо са поражавајућим стањем, они који треба да се баве решавањем овог проблема у најбољем случају не раде ништа; много чешће су, пак, у директној спрези са дилерима и картелима . Знате сви по токовима дроге у вашем граду како то иде...
МУП, дакле, боли курац, министарства за културу, просвету, спорт, омладину, здравље... не чине ништа сем повременог покретања крајње непримерених дебилних кампања са слоганима ''Играј за живот, Дрогане'' или ''Дрога је Баба-рога''
Школе су пуне допа и екстазија, кафићи, дискотеке, сплавови- да не причам. Блејалишта, , игралишта, сеоска гробља, напуштене куће- нема места где не прети опасност да ћете се натаћи на неки окрвављени шприц.
Стања по којима су пре 15-20 година били на злом гласу Обреновац, Сплит и неки други градови у оној проклетој држави- сада су смешна у поређењу са оним што се догађа у готово сваком српском селу.
Најстрашније од свега је што никада није постојао овако равнодушан, па чак и благонаклон став јавности према овом злу. У већини новијих српских филмова главни шмекер је или дилер или наркоман. Гомила јавних личности више и не крије који начин опуштања преферира. Изађеш увече, и чујеш масну свињу како пред 500 људи пева ''ја само шмрчем и црте вучем...'' и сл, а нико не пише ни новчану казну скоту који на тај начин лечи пропалу каријеру. Никада са мање резерве људи нису улетали у ту причу него данас, а никада, чини ми се, нису мање знали о последицама које их чекају. Што је најгоре, као да нико више нема потребу да крије свој порок, у тој се мери све ово одомаћило међу Србима. Чак се и истиче наклоност оваквим стварима као нешто што човека чини урбаним и савременим. Ствара се (нарочито у филмовима) лажни прототип модерног, успешног човека, саможивог противника брака, склоног повременом коришћењу најтежих дрога, паметног и пословно способног али убеђеног да је читав живот срање, да Бога нема, да је зезање једина сврха постојања...
Где смо ту ми?
Много пута се до сада потврдило да Делије представљају доста више од присталица највећег српског клуба- хиљаде момака (и понека цура) који би можда кренули другим путем, управо на Северу су научили неке ствари које су родитељи и професори пропустили да им усаде. Имамо далеко већу одговорност према свима који долазе у нашу кућу него што мислите, и наша обавеза да пружимо добар пример је утолико већа, уколико је дубља агонија у којој је наш народ.
Треба ли нам, зато, пола џака траве на свакој утакмици? Требају ли нам људи, до те мере покривљени, да не знају ни против кога играмо? Треба ли нам слика полуголих момака који раде коку на једној од претходних евро-утакмица? Треба ли нам још једно место где ће неко са 15-16 година доћи и добити опет исту поруку- грување је једини начин да се забавиш? Треба ли нам генерација људи којима је једини циљ у животу обезбедити још једну дозу, којима ништа није свето, који никакве моралне кочнице немају? Требају ли нам ћерке које се јебу за квотер, требају ли нам синови који би нас продали за полутку?
Број људи који су против таквог понашања је, хвала Богу, још увек много већи. Али, због поменуте обавезе према нашем подмлатку (а који је један од најјачих мотива који ме и даље доводе на Север) дужни смо и да јасно кажемо да је наш став апсолутно противљење употреби било каквих наркотика на нашој трибини. Ако ће неко да се рока или да вари, нака ради то у својој соби. Кад имамо сви исти став апропо педера-нек се карају иза затворених врата, кад не знамо- не може ни да нам смета- ако хоће да парадирају, попиће батине- зашто онда овај порок, ништа мање погубан, не можемо да обележимо на исти начин? Ово морамо отерати са наше трибине, из наше куће. Ако неко има неки паметан предлог којим бисмо приближили свој став људима који долазе и који ће тек долазити на Север, нека напише.
О овоме заиста има још много, много, много тога да се напише и каже. Један човек, посебно ако је уморан као ја сада, не може а да се не замрси у тако страшној причи. Помозите.

Стоп дроги.Чедо-лдп јави се.