Вебмастер је напоменуо.

Na шта мислиш.

Мислим на то да је напоменуо да овај сајт постоји.Мада могао сам ја да урадим,али нешто не волим да се рекламирам.

Како ви кажете.

Хвала на разумевању.

Овако је крајем 80-их изгледао северни коп.


Ево још једне слике где се виде барјаци..крај седамдесетих
све слике су узете из књиге Монографија Црвена Звезда 1945-1985

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-ДИНАМО ЗАГРЕБ 0-0
Крај августа почетак септембра 1987 године пред 55.000 гледалаца

Дерби између Звезде и Динама је одигран пред доста гледалаца а Динамо је ову сезону започео одлично док је Звезду после овог меча следеће коло чекао Партизан на ЈНА.На југу до запада је било око 150 навијача Динама који су добро навијали у односу на Звездин Север који је навијао на овој утакмици мало слабије него што се очекивало.Динамо је играо одлично и имао безброј стопостотних шанси мада је и Звезда имала неколико добрих шанси.На стадиону су сви занемели не очекујући толико добру и организовану игру Динама.На полувремену играчи Звезде су испраћени са звиждуцима и великим негодовањем навијача Звезде.У другом полувремену иста прича а било је право чудо како Звезда није примила гол.Утакмица је завршена без погодака а Маракана је одјекивала незадовољством навијача Звезде игром играча на терену.Неки од навијача Звезде са Истока и Запада су испратили играче Динама са терена аплаузом за фантастичну игру коју су приказали.Нису сви аплаудирали али је било спорадичног аплауза мањег броја навијача симпатизера са поменутих трибина. Ми смо са Севера одмах изашли и кренули ка јужној трибини у потрагу за Динамовцима. Никако нисмо могли да се приближимо њима јер се југ испразнио а врата је мурија позатварала али смо кроз рупице на капијама источне трибине видели да их мурија води ка тунелу где играчи излазе и да ће да их кроз тунел спроведу на шљакане терене иза Северне трибине.То се све дешавало када се после скоро сат времена све разишло са стадиона јер је великом броју мурије било много лакше да контролише ситуацију када око стадиона није било навијача.Нас око 100 до 150 се по договору одмах ту у групицама организовало на станицама испод за градски мало у паркићу,понешто на улици као у пролазу итд,итд...Накупили смо камења,флаша и тако то јер је претпоставка била да их само можемо каменовати јер је стварно много мурије било која их је штитила.Отворила се велика капија одакле су изашла два аутобуса са навијачима Динама после неког времена а спреда и отпозади су их пратиле марице плус пандура унаоколо.Кренули су наниже уз песму која се чула из аутобуса Динамо,Динамо неочеујући да ће се после толико времена после утакмице и толиког обезбеђења ишта десити баш ту одмах испред стадиона.Излетели смо у моменту са свих страна каменицама и флашама су исторпедовани аутобуси.Песма је стала и у оба аутобуса су сви полезали док је полупано пуно прозора.Аутобуси нису стали јер је мурија са марицом напред што је била убрзано скренула горе узбрдо ка Партизановом југу док су и возачи аутобуса додали гасчину.Настало је ту и кошкање са муријом која је покушавала некога и да ухапси од нас тако да је неколико наших и ухапшено.Убрзано смо отишли ка штајги не би ли некога нашли од Динамоваца тамо.На штајги никога није било па смо се разишли кућама уз ишчекивање предстојећег дербија са гробарима на ЈНА
Звезда - Келн, сезона 89/90

Ово још слика везано за ову тему.

Борац Баља Лука-Црвена Звезда 0-0 пенали 4-5
1.4.1990 почетак у 17,30 сати пред 25.000 гледалаца
Стрелци:Мише,Матејић,Богдан и Галић за Борац а за Звезду Просинечки,Канатларовски,Савићевић,Стошић и Стојковић

За ову утакмицу из Београда је био планиран полазак два аутобуса али сам ја са мојим пријатељем из Лазаревца Крстићем кренуо увече возом да би имали више времена за зезање по Босни.У раним јутарњим сатима стижемо у Добој где смо остали који сат клопа и зезање по граду па смо се запутили у Бања Луку.Пошто смо стигли у Бања Луку мењали смо разне локале где се јело и пило.Пошто су после неког времена почели да пристижу у град навијачи Звезде из других градова од појединих смо сазнали да у једном од локала има јефтино њихово Бањалучко пиво на точење тако да крећемо у потрагу за тим локалом.Нашли смо га а био је окупиран са навијачима Звезде.Мало смо ту пили па смо се вратили код хотела Босна то јест код робне куће Боска.Били смо ту неко време а после неког времена су ту почели да се појављују и навијачи Борца Вултуреси.Бацише у једном моменту неки димњак и почеше да скачу око њега као индијанци око ватре а видљиво је било да је тој групи била потребна поприлична едукација по питању облачења понашања итд,итд што не значи да су сви Вултуреси били такви али велика већина ДА.Пошли смо мало раније на стадион да би жицкали парице јер је требало да узмемо карте и нешто после текме да хасамо.Ижицкали смо доста парица а карте смо узели на фору.Почеле су да куљају реке навијача ка стадиону а пристигла су и два аутобуса из Београда које смо сачекали.Испоздрављасмо се а они одмах сви питаше какво је стање по граду и уопште пошто смо ми ту читав дан.Улазимо полако на оне оронуле трибинице иза једног од голова.Атмосфера на стадиону је била одлична а ми смо исто тако и навијали уз лепу пиротехнику.Звезда је победила на пенале пошто је такав систем био тада да неко мора да победи у случају нерешеног резултата.Крећемо сви заједно по мраку ка месту где су били паркирани аутобуси.Пролазили смо улицом где је било пуно кафића одакле је полетело ка нама неколико великих каменица.Узвратили смо са неколико каменица и флаша ка тим кафићима одмах улећемо ту и крши се поприлично тога по тим кафићима а пар фаца је добило и по носу.Да напоменем да то нису били навијачи Борца него неки локалци који су били гости у тим локалима.Сви су се изненадили када сам им рекао да остајемо и да се не враћамо са њима са тим басевима а рекао сам им да идемо у провод и авантуру.Они су уз поздраве кренулу ка Београду а нас двојица на клопу и велике Бањалучке ћевапе,пиво и остало у ресторану на главној железничкој станици,јеби га имало се нешто а нажицкало се одлично.После клопе одлазимо у бес по Бања Луци а у раним јутарњим сатима хватамо неку линију ка Београду али смо до Београда три пута преседали.После две ноћи и скоро два дана стижемо кући уморни али орни за следећи меч Звезде а поготово за неко од следећих гостовања.

Ц.Звезда-Партизан баскет 93-78 пред 6.000 гледалаца 24.2.1993 године. Пошто није баш прецизно уписано постоји могућност да се то одиграло 28.11.1992 године Ц.Звезда-Партизан 88-85 пред 5.000 гледалаца али мислим да је реч о горе наведеном првом мечу скоро сто посто.

Било каkо било термини оба сусрета су поприлично временски близу. Пре него што пређемо на дешавања ван дворане да напоменем да је било дешавања и у полувремену меча. Наиме на полувремену се скупио један број наших и њихових код својих делова вецеа где и није било мурије у тим моментима. На обе стране су се чуле ломљавине по вецеима где су се обе стране на неки начин покушале наоружати. И поред тога што мурије није било и једни и други су се гледали на тој раздаљини јер је требало кренути према супротном делу трибине што и није тако мала ствар зато је и била та одређена доза мећусобног респекта. У једном моменту неколико нас се затрчава холом ка њима где је исто тако неколико Гробара стало у гард испред самог њиховог дела. Неки њихови су се мало повукли када смо се залетели а са Гробарима који су нас сачекали смо разменили неколико мећусобних удараца а мурија је стидљиво улетела тако да са наше стране није нико био ухапшен а мислим да ни са стране гробља исто тако није нико ухапшен, вероватно. Мурија је покушала да ухапси некога од учесника али су сви момци искусно улетели у масу осталих навијача на трибини. Нешто мало пре краја утакмице излазимо напоље нас не више од 150. Питају ме млађи шта ћемо да радимо а ја им кажем да идемо на њивох излаз да им не дамо да изађу. Напољу мрак а момци се наоружавају ту одмах пред очима пар пандура. Одемо на оближњи излаз где треба Гробари да изађу и закрчимо читаво степениште до самих врата. Када су нас редари видели да се пењемо на степениште затворили су већ отворена врата и закључали су их. Утакмица је завршена а кроз врата смо видели да се Гробари одмах близу врата шутирају са муријом не би ли се обрачунали са нама мада је било и оних који су у први мах кренули да изађу напоље а нашли се у чуду откуд ми ту па су се мало повукли од излаза и препустили случај својим естремнијим деловима трибине док смо им ми споља разним гестикулацијама показивали да им нећемо дозволити да изађу напоље. Са леђа нам са нашег дела улаза одједанпут дотрчава велики број муријаша тако да бежимо сви са поменутог степеништа и почиње макљажа са муријом која нас потискује преко травњака ка улици и оним мањим уличицама даље али не тако брзо јер је било повуци потегни,баш велико макљање. После неког времена смо се сабрали и кренули у потрагу за Гробарима који су већ увелико сви изашли из дворане а и мурије нешто није било јер смо их избегли кроз поједине уличице. Пошто је много момака побацало све из руку када је мурија била у офанзиви ка нама у даљу потрагу за Гробљем се кренуло без неких већих помагала мада је по неко имао неку флашу итд... Ушли смо доле у улицу 29 новембра и било нас је поприлично доста,не мање од 100 а не више 150 јеби га сад ствар процене.Моја нека процена је да нас је било нешто измећу ове две цифре. Како смо ушли у улицу 29 новембра налећемо на једну па одмах затим и другу мању групицу Гробара у формацији од десетак људи и без неког иживљавања их мало испрашимо по гузици што је било сасвим коректно са наше стране и што у овим временима и није баш случај. Крећемо даље улицом и долазимо до оног момента који је и најзанимљивији за поменути догаћај а то је пуцање са стране гробља на нас. На неких педесетак метара од нас испред станице за градски бас стоји група старијих Гробара који су чекали превоз за Скелу,Борчу итд а што не рећи одлична екипа плећатих гробара,њих до четрдесетак. Било ми је одмах мало чудно што нису бежали и поред тога што се према њима убрзаним корацима кретала група која је далеко бројнија. Кажем нашима да се нико не залеће већ опуштено идемо код њих. Како смо се приближили на домак гробља дало се видети да сви држе по једну руку завучену испод јакни а и даље су мирно стајали што је понављам и те како чудно било. Долазимо и стајемо на неких два три метара од њих а ја им кажем,добро вече Гробари. Како сам то рекао нас неколико размењује пар удараца са челом гробља када Гробари повадише мноштво флаша које су држали за не дај Боже испод јакни почевши да нас торпедују, тако да се десетак метара сви повлачимо гледајући да избегнемо тај рафал док је све унаоколо прштало од стаклене срче. Како су побацали скоро све што су имали у моменту, нас неколико на челу креће поново на њих али када смо били који корак од њих један од Гробара вади пиштољ и пуца једном па одмах затим и други пут са поприлично спуштеном цевуљагом. Мени и једном нашем Брату су меткови прошли тик поред главе. Када је испалио меткове наши су почели да беже неких седамдесет осамдесет метара назад где су и стали. Нас пар није бежало били смо одмах ту а ја сам одмах по пуцању изашао на улицу пар корака да ме добро наши виде и при том неколико пута сам им се гласно раширених руку обратио речима, пичке једне што бежите ајмо цигани итд,итд... Било је више него делотворно и крећемо на њих без обзира на могућност новог пуцања и не дај Боже нечије погибије или ти рањавања. Гробари су почели да беже а вероватно у тој брзини и нису поново пуцали или нису имали више меткова. Стижемо их доле у пролазу испод оне две зграде и оне које нису могли да побегну стиже и адеватна казна. Што се Гробља тиче мислим да су се ту добро показали ако се изузме то пуцање које им је дало неку врсту сигурности те су се тако и понашали а оно може им се пришити и етикета да су пичке били због потезања оружја. То је сада већ ствар било кога како ће то да сконта у глави и оцени поменуту сцену и целокупан догађај. Мислим да им је то поседовање пиштоља пре окршаја и пуцање из истог у почетку окршаја уливало велику сигурност па отуда и то да су мирно и стајали на станици. Вероватно су се тако договорили у моменту или на тај начин размишљали да ће некога од нас и упуцати ако буду угрожени а били су. Сва среће нико није упуцан а могао је неко од нас и мртав бити. Поред тога и сва је срећа што у завршном разјуривању Гробари нису успели да поново пуцају у оном метежу и њиховом коначном бежању јер мислим да тада не би промашили. Треба истаћи и то да су сви наши после поменутих пуцњева толико одлучно кренули на Гробаре не обазирујући се на то да ли ће Гробари поново пуцати што је Гробаре и навело на бег. То пуцање је у том моменту био велики фактор изненађења а треба поменути да је само неколико месеци раније наш Брат С..... погинуо у масовној тучи која се одиграла испод јужне трибине Партизановог стадиона. Један из групе од Гробара са којима смо се сукобили у описаној причи је био и осумњичен за то али то већ можете прочитати на самим почецима ветеранских прича.

Како небулозан текст

исечак из неких хрватских новина из 1997. године о нашем гостовању у Хелсинкију

Било би добро кад би неко од нас написао свој навијачки доживљај,а не да копирамо са делије.нет у недоглед.
На свакој утакмици на којој смо били можемо своју причу да испричамо и тако ћемо подићи квалитет теме а и форума.
Ево ускоро ћете добити и од мене мој доживљај са неких утакмица,а сигуран сам да свака утакмица на којој сте били има своју неку причу и своје занимљивости.