Bela kuga" preti da Srbi postanu nacionalna manjina u svojoj državi
Ginekolozi ubili tri Srbije
Godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Tako je od Drugog svetskog rata do danas ubijeno više od deset miliona ljudi
Bela kuga kao bolest poodavno je zahvatila naš narod i našu državu. Sva statistika, analize, mišljenja stručnjaka iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zaključku - "bela kuga" preti da jednostavno nestanemo sa lica zemlje.


Najpesimističkije prognoze stručnjaka su još konkretnije - ako se ovako nastavi, Srbi će za 500 godina i biološki izumreti.
Podaci i statistika su sumorni. Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži najnoviji podatak da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 posto dece. Drugim rečima, Srbi umiru i ako se, ne daj bože, ovako nastavi već 2100. godine, u centralnoj Srbiji biće 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio čak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bićemo nacionalna manjina!


Ovi podaci su plod desetogodišnjeg rada mr Biljane Spasić, profesora u Ekonomskoj školi u Kragujevcu, čija knjiga uskoro izlazi iz štampe. Ako se i pitamo "šta će biti s nama do pošljetka", onda nam odgovor na ovo pitanje ne daje razloga za optimizam. Štaviše. Problem neminovno mora da se preseli u institucije i da država shodno iskustvima populacione politike, koja je u svetu prisutna još od sredine 19. veka (Francuska), omogući pre svega zdravo ekonomsko polazište za rešavanje ovog problema.


No da bismo došli do razloga zašto se dospelo u populacioni ćorsokak, moramo se vratiti u svoju nacionalnu istoriju. "Belu kugu" su, prema mišljenju Spasićke, uzrokovali ratovi (genocid), čedomorstvo (autogenocid), samoubistva i seobe.



Dijaspora
U svetu živi više od trećine Srba ili oko četiri miliona. U periodu od 1991. do 1996. godine zemlju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara i više od 30.000 stručnjaka iz raznoraznih oblasti.






Umesto 27 - šest miliona
Da nam se nije događalo sve što nam se događalo; sedam ratova u ovom veku, genocid, čedomorstva, samoubistva; u Srbiji bi, prema mišljenjima stručnjaka, danas živelo - oko 27 miliona Srba.





- Depopulacionim procesima zahvaćen je narod u Srbiji i Vojvodini i mi neminovno srljamo ka demografskom sunovratu. Jednostavno rečeno, Srbija u sve manjem broju rađa decu i po broju živorođene dece poslednja smo zemlja u Evropi - kaže mr Spasić, potkrepljujući to brojnim podacima.


Ako se kao polazište uzme podatak nemačkog geografa dr Alojza Fišera fon Egera o broju balkanskih naroda početkom prošlog stoleća dolazimo do činjenice da se turski narod brojčano uvećao za 400 odsto, albanski za 700 odsto, rumunski za 45 odsto, bugarski 38 odsto i grčki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvećava, već umire je srpski narod. To potkrepljuje i profesor Pavle Šafarik koji je 1840. godine zapisao da je broj Srba 5,5 miliona. Danas, u Srbiji živi svega 6.180.000 Srba.


Pa ipak, kada je demografija u pitanju Srbija kao država karakteristična je i po dijametralno suprotnim trendovima u njenim krajevima. Dok se u Srbiji i Vojvodini poslednjih godina beleži značajan mortalitet, na Kosovu i Metohiji tokom poslednjih 80 godina imamo pravi bebi-bum. Recimo, Šiptara je 1921. godine, bilo 140.000. Danas ih prema svim relevantnim podacima ima više od dva miliona, a već smo pomenuli da će ih 2100. godine biti čak 4,4 miliona. Opet u Vojvodini je 1948. godine bilo 2,2 puta više stanovnika nego li na Kosmetu, da bi danas Kosovo i Metohija bili brojniji za oko 200.000 ljudi.


- Kosovo i Metohija je područje koje ima najveću stopu nataliteta u svetu poslednjih osam decenija. I sve opštine na Kosmetu imaju pozitivan prirodni priraštaj osim Zubinog Potoka koji je naseljen Srbima - kaže mr Spasić. Opet u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj u 1999. godini od 157 opština imali su samo Loznica, Požarevac i Grocka, dok ni jedna opština u Vojvodini nije imala više rođenih od umrlih. Prostom računicom dolazi se do podatka da je samo u 1999. godini broj umrlih u odnosu na broj rođenih u plusu za 29.222. Dakle, u jednoj godini izgubili smo grad veličine Despotovca.



Samoubistva
Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beograđana sebi oduzelo život.




Logična posledica "bele kuge" je i starenje nacije. Na Kosovu i Metohiji mladi do 19 godina u ukupnoj starosnoj strukturi učestvuju sa 54 odsto, a stari od 60 godina sa svega 6,9 odsto. Dakle, svaki drugi Albanac mlađi je od 19 godina. Sa druge strane, tek svaki četvrti Srbin mlađi je od 19 godina.
- Podaci nam govore da se moramo suočiti sa činjenicom demografskog starenja stanovništva. I Crna Gora i Vojvodina sa prosekom starosti od 37 godina, prekoračile su prag od 30 godina, koji se smatra početkom starenja nacije - kaže mr Spasić dodajući da je ova konstatacija od krucijalnog ekonomskog značaja kada se ima u vidu dugoročno planiranje zdravstva, socijalnih službi, obrazovnog sistema. I ako se ovako nastavi, umesto škola i obdaništa, zidaćemo staračke domove. Uostalom, početak kraja jedne nacije nastupa onda kada stanovništvo iznad 65 godina bude dva i po puta brojnije od ostalog stanovništva.


Povrh svega Srbija je u proteklom veku u ratovima izgubila više od četiri miliona ljudskih života. A stručnjaci i borci protiv abortusa izračunali su da su čedomorstvom od Drugog svetskog rata naovamo "ubijene tri Srbije". Početkom devedesetih godina srpsku javnost užasnula je ispovest dr Stojana Adaševića koji je 38 godina radio u KBC "Dedinje". Dr Adašević je izjavio da je u toku svoje ginekološko-akušerske karijere koja je trajala 26 godina "ubio čitav jedan grad veličine Smedereva".


- Uradio sam oko 50.000 abortusa i svestan sam da sam tako ubio čitav grad. Prekinuo sam onda kada sam uradio jedan zahvat i kada sam video živo i formirano dete. To me je užasnulo i počeo sam da shvatam da u stvari ubijam decu - rekao je dr Adašević.
Primeri iz njegove lekarske karijere su sablasni. Recimo, dešavalo se da se u istoj bolnici, na jednom spratu lekari bore da očuvaju trudnoću žene u petom mesecu trudnoće, a da kod druge žene rade abortus u istom mesecu. Dr Adašević kaže da otuda i ne čudi podatak što su po sterilitetu Srpkinje prve žene u Evropi i gotovo jedna trećina žena ima problema sa rađanjem dece.


- Narodski rečeno, od abortusa se materica izgrebe. O tome se kod nas ne govori mnogo iz raznoraznih razloga - napominje dr Adašević.
A podaci su frapantni. Zvanično pretprošle godine u Srbiji je urađeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina urađeno je više od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije konačan jer abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zvaničnim statistikama. Pored Rusije, Kine i SRJ ima najliberalniji zakon kada je u pitanju abortus. Ali i tu smo izuzetak. Samo u Srbiji devojčica sa 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.


U kojoj meri je "bela kuga" načinila demografsku pošast u Srbiji ponajbolje se vidi na primeru srpskog sela.
- Mi često u šumadijskim selima imamo dvadesetak sahrana, a nijedno krštenje - kaže NJegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vuković), jedan od najvećih boraca za poboljšanje nataliteta u Srbiji.
Prema mr Spasić izumiranje sela je ključni problem demografske krize u Srbiji.
- Sela se prazne, ognjišta gase. Jezikom statistike rekli bismo da od 100 odsto sela, već ne postoji 72 odsto ili u više od dve trećine sela ugašena su ognjišta - ilustruje naša sagovornica i napominje da u istočnoj Srbiji ima sela gde je prosečna starost preko 60 godina. Postoje sela u kojima se i decenijama nije zaljuljala kolevka, niti čuo plač bebe. Primera radi, 1996. godine zatvorene su škole u selima Gornji i Donji Gajtan, Tularima kod Medveđe...

U selu Kosančić kod Bojnika bilo je do pre dvadesetak godina oko hiljadu učenika, a sada stotinak. U selu Miljajici školu pohađaju svega dvoje učenika.
- U albanskim selima imaju drugih problema. Kako da prošire učionice. To je stvarnost - kaže mr Spasić.
Sve u svemu, problem "bele kuge" odavno je zakucao na srpska vrata. A kako stoje stvari, odlaganje da se uhvatimo u koštac sa „belom kugom" opet će koštati nas - kao narod i kao državu. Iskustva populacione politike u svetu su kontradiktorna. Čak u razvijenim zemljama kao što je recimo Švedska gde se rađanje dece stimuliše od rođenja do koledža socijalna politika pokazala se kao nedovoljna. Mada niko ne spori da je ekonomski faktor bitan, iskustva su pokazala da on nije i presudan kada je u pitanju ublažavanje "bele kuge".


- Problem "bele kuge" ne rešava se samo poboljšanjem životnog standarda. Potrebni su značajniji i suštinskiji zahvati da bi roditeljstvo, a pre svega materinstvo ponovo zadobilo značajno mesto na lestvici životnih vrednosti. Potrebno je lečiti savremenu, a u stvari najstariju ljudsku bolest, a to je egoizam- kaže za "Glas" NJegovo preosveštenstvo episkop Sava. Prema njegovim rečima, vrlo često roditelji se ne odlučuju na rađanje iz čisto sebičnih razloga, ne želeći da poremete svoj konformizam. Rađanje i podizanje dece predstavlja - žrtvu, na koju je savremeni čovek sve manje spreman.


- Još jedan značajan momenat na koji država treba da obrati pažnju bio bi pokušaj da se stvore uslovi za uravnoteženje težnji savremene žene za karijerom i materinstvom. Potpuno je neprihvatljivo i za društvo pogubno ukoliko žena treba neprestano da bira između ova dva puta, a da je pri tom materinstvo daleko ispod uspeha u poslu na društvenoj lestvici vrednosti. U uticaju i menjanju "idejne" pozadine bele kuge sastoji se i deo misije crkve - napominje episkop Sava
Извињавам се због латинице ово је пренето са сајта глас-јавности.
Сале јесма ли поставио добро теме.
Овакве теме нас освежавају и треба их што више.Полако заживљава форум.

Најежим се кад чујем шта ће бити са Српством.Бог је лепо рекао:,,Котите се,множите се и ширите се по свету,,
Хоћу да полодум када видим опустела села источно Србије,где нико нема да обере воће и где се димњаљци угасили.Хвала Богу у мојој фамилије овог зла нема.
Котите се Срби што више.Моја порука.

Тако је.Моја фамилија је такође равијена по питању деце.Немам шта да додам,све смо рекли,ако пронађем нешто или се сетим написаћу.

Сурова истина о будућности Србије - БЕЛА КУГА пре 9 месеци, 3 недеља
Процењује се да је око 500.000 младих и образованих у последњој деценији XX века заувек напустило земљу.

Међу њима има више од 40.000 високообразованих између 30 и 36 година.
Држава и породице су у њихово школовање уложили 24 милијарде долара

Србија је вишенационална и мултикултурална заједница. Она носи име (Србија) према Србима, најмногољуднијем народу. Половином 20. века он је представљао апсолутну већину у односу на друге етничке групе.

У светским и грађанским ратовима на Балкану, а и због беле куге, Срби су се рапидно бројчано смањивали.
То показују следећи подаци.

Срба је према пописима становништва било у Србији:
1961. – 74,6%,
1971. – 71,2%,
1981. – 66,4%,
1991. – 63%.
Попис из 2002. није укључио Космет. Са њим, било би бар још неколико процената мање Срба.

У 20. веку 4 милиона Срба је убијено и 4 милиона расељено по целом свету.
И још три Србије убијене су у акушерским клиникама. Села су нам испражњена, деце је све мање, а старих људи све више, брак и породица су у дубокој кризи.

Постали смо један од најстаријих народа на планети (у првих десет).
Према попису становништва из 2002, од 161 општине (без КиМ), у 131 општини становништво се налази у дубокој (просек преко 41 године) и у најдубљој старости (просек преко 51 године).

Албанци са Космета у просеку су млађи од 30 година.
Има српских села где више нема никога, или само са једним или два становника.
Од 1950. до данас насеља у Србији до 500 становника смањила су се за 90%, до 1.000 становника за 80%, а до 5.000 – за 63%. То показује да су наша села готово нестала.

У најмлађу групацију „демографска зрелост” спада само једна општина – Прешево, са просечном старошћу око 30 година.
Овде живе углавном само Албанци. У нешто старијој групи „праг демографске старости” налазе се Бујановац, Сјеница, Тутин и Нови Пазар. И овде живи претежно несрпско становништво.
Просечна старост овде је од 32 до 35 година.

Према демографу мр Горану Пеневу, у 181 насељу у Србији и Војводини нема ниједног лица млађег од 20 година. То су углавном мања насеља, али су и она некада била велика, пуна деце и живота.

Упоређивање старосних група у 1950. и 2000. у централној Србији, Војводини и на Косову показује такође драстично старење у прва два региона и велику разлику у односу на Косово. Тако, од 1 до 16 година 1950. било је у централној Србији 28,1%, у Војводини 26,0%, на Космету 41,8%.

У 2000. удео лица од 1 до 16 година изгледао је овако: централна Србија 16,6%, Војводина 16, 9%, а Космет 34,2% .

Старијих од 65 до 80 година било је 1950. у централној Србији – 5,5%, у Војводини – 6,7%, на Космету 5,0%.

У 2000. старијих од 65 година било је: централна Србија 16,1%, Војводина 20,4%, Космет 5,3%.

Од 25 округа у Србији, њих пет је „на самрти”, док у околини Ниша, Куршумлије и Врања, постоје села где пописивачи „нису забележили појаву становништва” (Вукојевац, Плачковица, Коритњак, Репушица, Јаворје). Таквих села има још доста широм Србије. У селу Доброселица, општина Рековац, у последњих педесет година није рођена ниједна беба. Ускоро ће цео Левач, из кога потичу моји преци по оцу, остати без становника, према предвиђањима демографа.

У варошици Багрдан, близу Јагодине, у 2005. није било ниједног ђака. Нема више ђака и у многим другим селима. Многе школе су затворене. Тужна је прича о једном једином ђаку у селу Доњи Бранетићи, надомак Сувобора и Рајца. Средином прошлог века ту је било око 75 ђака. Када је подигнута 1938. имала је 63 ученика.

Иако се Војводина мало опоравила због дошљака, у источним општинама је стање исто, или горе него у централној Србији. Све скупа, у 26 војвођанских општина забележен је пад становништва, у другим општинама спречена је демографска катастрофа искључиво миграционим кретањима из Хрватске, БиХ, па и са КиМ.

„Бајковиту салашку идилу, опевану у песмама тамбураша, сваким даном замењују суморне слике. Ових дана, рецимо, мештани Мошорина су преко медија позвали потенцијалне снахе да ’баце поглед’ на њихових педесетак момака који су остали у селу да обрађују земљу, али не могу да се ожене, јер њихове младе мештанке листом одлазе у град. Зато је у Мошорину све мање рођене деце” (С. Живковић, „Политика”,18. 4. 2003).

Много горе стање је у источној Србији. То је далеко најстарије подручје у Србији. „Бела куга” овде је традиција. Побачаји су деценијска пракса. Чак и убиство рођеног детета, ако је случајно дошло као вишак, као непожељно. Богати домаћини овде имају само једно дете. Али, имају огромне луксузне кућетине које су подигли новцем који су зарадили као гастарбајтери.

У неким насељима источне Србије становништво је старије од 60 година, а у свим окрузима у Србији радно активни пољопривредници имају у просеку 54. године.

Најстарије становништво живи у насељима „високог степена руралности”. То су пиротски, зајечарски, београдски, нишки, средњобанатски, јужни и севернобачки, шумадијски и моравички округ, где просечна старост износи 54 године.

Процењује се да је око 500.000 младих и образованих у последњој деценији XX века заувек напустило земљу. Међу њима има више од 40.000 високообразованих између 30 и 36 година.

На пример, само из два научноистраживачка института „Винча” и „Михајло Пупин” емигрирало је више од 900 истраживача. Узимајући у обзир трошкове њиховог школовања, држава је за све њих изгубила 24 милијарде долара. Тај одлив „труста мозгова” није се ни данас, дакле, после 5. октобра 2000. године, зауставио, чак се и повећао.

Србија пролази кроз најтеже тренутке у својој историји. Није реч само о томе да се српски народ убрзано топи као „свећа која догорева”, већ је реч и о огромним тешкоћама оних који су још у животу.

Резултати показују да је Србија током деведесетих година веома остарила, тако да је становништво централне Србије у периоду између два пописа (1991 – 2002) у просеку старије две и по године. Тако је 1991. године просечно стара особа имала 37,6 година, а априла 2002. године 40,3.

У овом времену број старијих од 60 година знатно се повећао: са 18% у 1991. на 25% у централној Србији и 22% у Војводини. Очито је да ужа Србија у последњим годинама брже стари од Војводине.

Марко Младеновић
Професор Универзитета

Заиста немам коментар,страшно.

Страшно ија кажем.

Ево једне радости у не баш срећној теми.Ове године је према статистичким пописима 400 првака више Србији.Ндајмо се да ће се овај број повећати.Хвала Богу да је држава схватила овај проблем и кренула у разним хуманитарним акцијама.

У данашњим новинама сам прочитао да влада није дала потребан новац трудницама због тога што је дала новац педерској организацији.

СТРашно.
Е Сале било бви добро да тему Европска унија ставиш на гласање.
И да вратиш тему Прави навијач.Видећеш биће попиларнији форум.
Жемо?